Priča o Lotosu
Kaže se da su antički egipćani verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra , bog sunca, stvarajući svet. Uveče sunce bi se vraćalo u lotosov cvet da spava, da bi se uzdiglo sledećeg dana. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije su prenele simbol lotosa u Indiju, Vijetnam, Kinu, Laos, Kambodžu i Tajland. Lotos je tron na kojem Buda sedi. Lotos može biti obećanje uspešnog posla ili braka. U Budizmu ljudi su poređeni sa lotosovim cvećem podižući se iz mulja dubokih voda, a cvetne faze ( pupoljak, cvet, seme ) predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Budistički zapisi kazuju da lotos kombinuje miris, čistoću, milost i lepotu. Lotosi propadaju porodici Nymphaceae i rodu Nymphaea.
Beli egipatski lotos, N.lotus, je pravi lotos iz egipatske mitologije.Tragovi populacije lotosa se mogu pronaći u termalnim izvorima u Evropi, na primer u Rumuniji. Postoji takođe plavi egipatski lotos, N.caerulea, i indijski plavi lotos N. stellata, nacionalni cvet Cejlona. Indijski crveni lotos, N. rubra, je uobičajen u južnojistočnoj Aziji. Žuti lotos, N.citrina, je uobičajen u tropskoj Africi. Lotosi imaju velike rizome zabijene u mulj, debiljine ljudske ruke. Peteljke koje izrastaju nagore prema površini vode su isprepletene raznim vazdušnim kanalima, koji su lagani i čvrsti. Lotosov plod je kupastog oblika sunđerast i zelen kada je nezreo. Kada je zreo on se ne odvaja od peteljke, nego se stabljika savija dovodeći ga na dno vode. U tom momentu kroz male otvore, seme izlazi napolje i širi se. Svaki plod lotosa može da proizvede više od 2000 semenki, koje ako bi se čuvale na suvom mestu mogu da zadrže njihovu moć klijanja više od jednog veka. Kineska narodna medicina koristi lotosovo seme, rizome, korenje i cveće za izlečenje mnogih bolesti. Semenke su bogate skrobom.