Kalanhoja
Ova lepa biljka doneta je u Evropu sa Madagaskara 1939. god. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvetovi su joj vatreno-crvene, oranž, žute i ciklama boje a izlaze iz svakog lisnog zapuha na kratkim drškama gusto poređanih iznad lišća.
Gajenje kalanhoje je jednostavno. Razmnožava se semenom i reznicama od izboja ili listova. Razmnožavanje reznicama je brže. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi a ako ih nema dovoljno mogu koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u čist pesak i brzo se užiljavaju.
Voli laku zemlju sastavljenu od dva dela listovke, dva dela klijališne i 15% peska. Prevelika vlaga je štetna za njen koren, na šta se mora naročito paziti zimi. Kalanhoja zahteva dosta svetlosti i toplotu od dvanest do 15 stepeni celzijusa jer ako se zimi drži u prehladnoj i suviše vlažnoj prostoriji često ugine zbog gljivičnih bolesti.
Cveta u februaru, martu i aprilu. Kalanhoja je biljka kratkog dana. To znači, da ona završava rast i počinje da stvara pupoljke čim dođe vreme kratkih dana. U normalnim prilikama, to je kod nas u mesecu novembru i decembru, a zatim sledi vreme cvetanja.
Kratki dani mogu se veštački stvoriti ako se mesto gde se biljka nalazi zamračuje 16 sati dnevno, a samo 8 sati izloži svetlosti. Sa zamračivajem se počinje čim se biljke dobro razviju pri normalnom svetlu. Kalanhoja ima više varijeteta, a najpoznatiji su:
Kalanchoe blossfeldiana, koja je doneta pre tri decenije iz Amerike. Kalanchoe blossfeldiana “Combocate” počela se gajiti pre 30 godina. Izvanredno je lepa. Donosi veće cvetne štitove na kratkim drškama, a naročito je lepa kao mala biljčica sa saksije.
Calanchoe hybride “Feuerblute” mnogo se razlikuje od dveju prethodnih. Rast joj je bujniji, cvetni štitovi a pojedini cvetovi su veći i imaju duže cvetne drške: odsečeni ostaju dugo sveži pa se zato ova sorta najviše koristi za sečenje. Cvet je vatreno crvene boje što joj je daje naročito draž. Otpornija je prema zimi i dobro podnosi temperaturu od 3 do 5°C.