Модули Joomla
Baštensko cveće
Prazna korpa

zvoncicOva trajnica potiče sa krečnjačkih stena i brdskih pašnjaka visokih planina srednje i južne Evrope. Visoka je 10-15 cm, i širi se člankovitim korenjem obrazujući travnjak. Prizemnu lisnu rozetu sačinjavaju okruglasti listovi, dok su listovi na stabljici duguljastog oblika. Zvonoliki cvetovi nagnutih glavica otvaraju se u malobrojnim cvastima i oni su boje lavande. Odgovarajući životni prostor za ovo nisko cveće su kamenita bašta i fugne suvih zidova.

zvezdanPotiče iz Severne Amerike, a kod nas se mogu nabaviti samo vrste nastale ukrštanjem sa Aster novi-belgii. One, osim u beloj i plavoj boji cvetaju u najrazličitijim nijansama ružičaste i ljubičaste boje. Zavisno od vrste, jastučasti zvezdan je visok 15-45 cm. Puzavog je korena, uspravnih stabljika, duguljastih i kopljastih listova. Na cvetnim stabljikama čija dužina zavisi od vrste, skupljeni u cvasti, otvaraju se mnogobrojni gnezdasti cvetovi, sjajni, raznih živih boja. Nezaobilazna je dekorativna trajnica raskošne lepote koja ukrašava naše bašte u kasno leto ili u jesen, te se pri sadnji i planira za odgovarajuće leje, ali isto tako je pogodna za veće kamenite bašte, ili za rubove leja sa trajnicama. Zbog kasnog cvetanja, treba da vodimo računa o tome da se jastučasti zvezdan posadi na mesto koje će i u jesen biti sunčano, u protivnom će cvetovi ostati u zametku.

zumbulZumbul je dobio ime po Hyakinthosu lepom mladiću iz Grčke mitologije. U podnožju Sredozemnog mora i Male Azije rasprostranjeno je oko 30 do 40 vrsti, od kojih je samo mali broj našao primenu u cvećarstvu.Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj bašti u Padovi 1543 godine. Prvi zumbuli bili su niski i sa jednostavnim cvetovima, često samo sa jednim ili dva cveta na dršci. Proizvodnjom zumbula prvi su se počeli baviti Holanđani oko 1700 godine, da bi već 1793 godine Holanđanin G. Voorheim opisao 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do današnjih dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica zumbula već je postala isključivi proizvođač sa 816 hektara. Pokušaji proizvodnje u okolini Berlina, kao i u SAD su propali.

zimzelenMali zimzelen ili paverika, raste u obliku grma visokog 15 cm, i kao što mu sam naziv kaže, zimzelena je biljka. U prirodi raste i kod nas u grabovim i hrastovim šumama. Stabljika je polegla i zakorenjuje se, listovi su uski i eleipsastog oblika, levkasti cvetovi su bele ili plave boje. U senci kao, pokrivač tla, mali zimzelen može da posluži umesto travnjaka, mada u polusenci rađa više cvetova. Ako je biljka izložena jačem suncu, listovi teško da će prezimiti. Mali zimzelen sadimo kao podrast na površine sa drvećem i žbunovima, a prikladan je i kao pokrivač tla padina i strmina koje se takođe nalaze u senci. Uporno se širi ako mu stanište i ostali uslovi odgovaraju, što treba da uzmemo u obzir prilikom kombinovanja sa drugim cvećem.

violaViola sa svojim privlačnim, otvorenim licem samo je oko desetak santimetara iznad zemlje i predstavlja odličnu rubnu biljku za prozorske sandučiće ili za vrtne stazice. Takođe se može upotrebiti da ispuni praznine između većih biljaka.Uzgaja se u seni ili na suncu kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka kratkog veka. Stvara obilje cvetova u mnogo boja gotovo celu godinu u zavisnosti od temperature i varijeteta.
 
    Rokovi sadnje razlikuju se od varijeteta do varijeteta pa se stoga treba držati uputa navedenih na kesici sa semenom. Viole najbolje uspevaju u dobrom kompostu za lončanice koji treba stalno držati vlažnim. Uvele cvetove treba odrezati. Biljke se bacaju nakon cvetanja, koje može potrajati do dve godine sa kratkim prekidima.

veronikaOva trajnica je vrsta evroazijskog porekla koja raste na suvim padinama, u šipražjima, hrastovim šumama, na pustarama čije je tlo peskovito ili na glinuši. Visoka je 20-25 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike, duguljastih šiljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Kod nas se gaje brojne baštenske vrste ove veronike čiji se cvetovi raznih nijansi plave boje, skupljeni u klasaste cvasti, otvaraju leti. Zahvalna je biljka za kamenite bašte i za leje sa trajnicama.

udovacicaOsnovna vrsta udovičice potiče sa Kavkaza, gde raste u vlažnim šumama i na rubovima šuma. Visoka je 50-80 cm, stabljika joj nije razgranata i raste bokorasto. prizemni listovi ove trajnice su kopljastog oblika, a stabljični su perasto deljeni. Cvetovi u obliku čaše su veliki, boje ljubičice, gnezdasti. Dekorativni su još u fazi pupoljaka. Biljka je lepša ako redovno prihranjujemo zemljište na kojem raste. U periodu cvetanja uvele cvetove treba redovno otklanjati (rezanjem), tako će se on produžiti. Sadimo je u leje sa trajnicama, te u veće i zaštićene kamenite bašte.

tubarozaKod ovog roda osnovu u nazivu Polianthes čine grčke reči polios - beličast i anthos - cvet, što bi značilo beli cvetovi. Ranije su se biljke ovog roda nazivale Polianthus i ubrajale se u familiju Amaryllidaceae. Rodovi Agave, Beschorneria, Cordyline, Dasylirion, Dracaena, Fureraea, Sanseveria, Yucca i Polianthes, kao i još neki drugi rodovi, bili su svrstani u familiju Agavaeae. Rod Polianthes obuhvata 13 vrsta koje sve bez izuzetka rastu u Srednjoj Americi i Meksiku. Kao kulturna forma predstavlja za cvećarstvo interesantnu vrstu. Polianthes tubaroza je kod nas poznata pod imenom tubaroza.

tradeskancijaOvo je hibrid visok 60-70 cm, uspravne i razgranate stabljike, kopljastih listova bez lisne peteljke, koji su svojom osnovom obmotani oko stabljike. Cvetovi intenzivne boje ciklame grupno se otvaraju na vrhovima izdanaka, iz pupoljaka koji vise. Ova biljka dugo cveta i omiljeno je nezahtevno cveće naših bašta.

sasaPoznat i kao zapadnoevropska ili dlakava sasa, ovaj hibrid visok 20-25 cm i snažnog rizoma veoma je dugovečan. Bokorastog je rasta, uspravne korenove stabljike. Perasto deljeni listići se u potpunosti razvijaju tek posle cvetanja. Pricvetni listovi, složeni u čašicu, tamnocrvene su boje; pošto stubići tučka precvetaju, cvetni omotači se jako izduže, a ostajući na biljci i paperjasti plod je dekorativan. Znalački primenjena, velika sasa svojim specifičnim izgledom predstavlja nesvakodnevni ukras prolećne kamenite bašte.

ruzmarinRuzmarin je biljka toplih, južnih krajeva pa mu prija toplo leto. Na primorju uglavnom raste samonikolo, a na našim terenima uglavnom se sadi. Od ruzmarinovog lišća destilacijom se dobija ruzmarinovo ulje. Ruzmarin cveta u proleće lepim sitnim plavim cvetićima. Ima ga sa žuto - šarenim i belo - šarenim listom. Na zaklonjenom mestu može da prezimi i napolju, inače se neguje u saksijama. U jesen ga treba uneti u podrum ili u svetlu prostoriju gde ne mrzne. Jedina nega je umereno zalivanje, ali traži dosta svetla. Često presađivanje ili pomeranje sa jednog mesta na drugo ne podnosi najbolje. Razmnožava se u proleće reznicama. Voli jaku humusnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15% peska. Presađuje se svake treće godine u malo veću saksiju.
 

rudbekijaPostojbina osnovne vrste i ove pupavice je Severna Amerika. Ona je izrazito visoka, naraste 150-200 cm. Bokorastog je rasta, razgranatog korena, uspravnih stabljika. Njeni donji kožasti listovi su deljeni, a gornji jajastog oblika. Pri kraju leta se na vrhovima izduženih stabljika u grupama otvaraju zvezdasti cvetovi čije su zrakasto raspoređene latice jarko žute boje, dok su kupasto izdignuta središta od jezičastih cvetnih listića zelene boje. Sjajna rudbekija je zahvalno cveće za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto i jesen i to kao soliter, ili u manjim grupama, u pozadini leje ili kao dominantna, a sadi se i pored vode. Podesna je za kombinovanje sa sličnim snažnim "divljim" trajnicama kao što su , na primer, potočnjak (velika vrbica) i ukrasne trave koje se sade pored vodenih površina, ili na najrazličitijim cvetnim trajnicama žute boje kao što su čelebi-grana (zlatnica), enotera, krajcarica, divizma. Vredi eksperimentisati njome.

 Položaj: Voli sunce, ali će podneti i blagu senku.
 
Zalivanje: Zahvalna je za redovno zalivanje.
 
Tlo: Stvarno se dobro oseća na pomalo vlažnom hranjivom zemljištu izbalansiranog sastava, sa dobrom drenažom.
 
Temperatura: Nema posebnih zahteva, podnosi ekstremne klimatske uslove.
 
Period cvetanja: avgust, septembar

plamenacJastučasti plamenac ili daglasov floks je hibridna trajnica. Poznati su i omiljeni njegovi brojni varijeteti. Biljka je niska, naraste 5-10 cm, ali je bujna i širi se obrazujući gusti jastučasti tepih zatvorene površine. Listovi daglasovof plamenca su sitni, uski i šiljasti, ili su kopljastog oblika, ostaju zeleni i preko zime. Ovaj floks bogato cveta u kasnu jesen ili leti, a njegovi cvetovi su najrazličitijih nijansi ružičaste i ljubičaste boje. Primena jastučastog floksa je višestruka - sadimo ga u kamenite bašte, u žardinjere, na strmine i padine, u fugu suvih zidova.

nevenNeven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja, ukrasna biljka, visoka do 60 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sedeći, produžno loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Cela je stabljika prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamnožute ili narandžaste boje. Na vrhu svake grane je mirisna, najčešće narandžasto žuta cvast sa jezičastim cvetovima.
 
    Cveta od juna do novembra, razmnožava se semenom koje se seje u jesen ili proleće. Po poreklu je mediteranska biljka, a kod nas se svugde gaji kao omiljeno narodno cveće. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tkozvane "duple" cvasti jake narandžaste boje. Cvet treba brati po suvom i sunčanom vremenu i što pre osušiti na jakoj promaji da što bolje sačuva divnu prirodnu boju i miris.

narcisiIme Narcis potiče od grčke reči narkao, što znači opiti, omamiti. Ne može se sa sigurnošći tvrditi da li se mislilo na omamljujući miris ili na narkotičko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci.Od 25 vrsta narcisa neke vrste su brojno raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u Južnoj Francuskoj, Severnoj Africi, gde rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugde u Evropi, gde na planinskim livadama stvaraju čitava cvetna polja.

margaretaMargareta raste autohtono na Pirinejima. Visoka je 80-100 cm, bokorastog je rasta, uspravne stabljike i duguljastih kopljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Gnezdasti cvetovi belih latica i žute sredine se otvaraju pojedinačno, na vrhu kratkih stabljika. Omiljeno je cveće koje se sadi u leje sa trajnicama u grupi, u obliku malih ostrva. Dobro može da se kombinuje sa drugim cvećem, a bašta u kojoj raste odiše atmosferom seoskog vrta.

majcinaIzuzetno sitna i niska biljka poleglih stabljika koja raste jastučasto, do jedva 5 cm visine. Listovi su joj plavozelene boje, dlakavi. Čitavu je prekrivaju cvetovi intenzivne ružičaste boje. Zbog niskog i jastučastog rasta pogodna je za pokrivanje tla na odgovarajućim mestima kamenite bašte, za ispunjavanje procepa kamenih zidova i fugni između nagaznih ploča, a tamo gde se za to ukaže potreba, može da posluži i umesto travnjaka.

ljubicicaPotiče iz Severne Amerike, visoka je 10-15 cm, rizom joj je krtolast, raste bokorasto. Od ljubičice koja raste u prirodi a čiji miris je prijatan, razlikuje se po tome što joj je cvet krupniji i ne miriše. Ima više varijeteta i svi su dekorativni. Ovu ljubičicu sadimo pre svega u podnožje drveća i žbunova.

ljiljaniIme ljiljan potiče od latinske reči Lilium ili od starogrčke reči leirion. U svetu je poznato oko 90 vrsti ljiljana. Sve su one rasprostranjene na severnoj polulopti naše planete. Zona rasprostranjenja je između 10 i 55 stepena severne geografske širine. Na južnoj polulopti ljiljani se ne nalaze. Uglavnom su raspoređeni na tri kontinenta.

    U Aziji prirodno raste 51 vrsta, u Evropi 12 a u Severnoj Americi 21 vrsta. Iz istorijata ljiljana imamo dosta podataka. Postoje podaci da su ljiljani bili poznati u vrtovima Egipćana i Asiraca već 2800 godine pre nove ere. I Grci i Rimljani su dobro poznavli i rado gajili ljiljane.

lincuraPostojbina osnovne vrste ove trajnice je istočna strana Kavkaza. Biljka je visoka 10-15 cm, bokorastog je rasta, poluizdignute lučno povijene, polegle stabljike. Listovi su jajastog oblika, sedeći i sjajni. Cvetovi imaju oblik levka, plave su boje srednjeg intenziteta, u dnu čašice beli, sa prugama. Kavkaska lincura predstavlja specifičan ukras u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama.

lijatrisOvo neobično cveće potiče iz Severne Amerike, visoko je 60-80 cm, sa uspravnim korenovim stablom gusto posutim vlaknastim listovima. Tamnoružičasti cvetovi se otvaraju odozgo nadole, u gustim venčastim cvastima. Egzotičnog je izgleda. Lijatris je naročito dekorativan ako se u manjim grupama sadi u leje sa trajnicama, kao i ispred drveća i grmova. Ne treba se plašiti eksperimenata u kombinovanju sa raznim drugim biljkama, ovo cveće ih naprosto traži.

ligularijaPostojbina osnovne vrste ligularije je Kina, gde naraste 100-120 cm u visinu i 50-60 cm u širinu, u obliku rastresitog bokora. Uspravne stabljike su smeđe boje. Njeni veliki trouglasti listovi su po obodu nazubljeni. Žuti cvetovi se u velikim kitnjastim venčićima otvaraju tokom nekoliko nedelja. Ova trajnica deluje dekorativno pored vode, ispred grupa žbunova ili drveća, zatim kao rubna biljka, ili u pozadini leje sa trajnicama.

kufejaKufeja je džbunasta višegodišnja biljka poreklom iz Meksika. Stablo je pri dnu drvenasto, razgranato i kompaktno - zbijeno. Lišće je naspramno ili naizmenično, ovalno, pri vrhu malo zašiljeno i svetle boje. Cvetovi su vrlo lepi, crveni, belom bojom oivičeni, ispod koje se nalazi crn gajtančić, što izgleda veoma lepo. Prava lepota cvetova se ispolji kada im se sasvim približimo. Kufeja se lako gaji i neguje. Uspeva u svakoj plodnoj zemlji, a napreduje i u nešto nepovoljnijim uslovima. Može prezimiti i u hladnoj prostoriji, ako ima dovoljno svetla. Leti je treba obilno zalivati i izložiti suncu da bi što obilnije cvetala. Razmnožava se reznicama koje se lako i brzo primaju i semenom. Seje se oko polovine avgusta, a kad nikne pikira se po nekoliko biljaka u saksiju. Pošto tako prezime u proleće se pojedinačno presađuju u saksije. Uz umerenu toplotu, dovoljno svetlosti i umerenog zalivanja brzo će procvetati.

koreopsisPostojbina ove bokoraste trajnice kod nas poznate kao "devojačko oko" je Severna Amerika. Koreopsis je biljka srednje visine, 40-60 cm, dok u širinu naraste 30-40 cm. Iznad krune perasto deljenih svetlozelenih listova, na dugim peteljkama, pojedinačno se otvaraju polupuni cvetovi prečnika 4-5 cm, latica raspoređenih zvezdasto, koje su u žutoj, beloj ili crvenoj boji. Cveta dugo, od početka leta do prvih mrazeva. Koreopsis je izuzetno zahvalan za mešovite leje, dobro se može kombinovati sa drugim biljkama.

kokardaOvaj hibrid dobijen je ukrštanjem severnoameričkih osnovnih vrsta. Biljka je srednje visine, naraste 50-60 cm u visinu i 40 cm u širinu, formirajući rastresiti bokor, uspravnih stabljika. Listovi pri osnovi stabljike su perasto deljeni, listovi su na stabljici lancetasti, dlakavi. Gnezdasti cvetovi prečnika 6-8 cm tokom celog leta dugo se otvaraju i izuzetno su dekorativni. Kokarda se gaji u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama. Zahvalna je biljka koja zaslužuje veću pažnju od one koju joj trenutno poklanjamo.

kniphofiaBiljka je dobila ime po J. J. Knophofu nemačkom botaničaru iz 18 veka. Rod obuhvata oko 70 vrsta koje su rasprostranjene u tropskim i suptropskim predelima Afrike.
 
    Za naše cvećarstvo je interesantna samo vrsta Kniphofia uvaria koja je u našim uslovima otporna na mrazeve. Kniphofia voli suve i sunčane položaje, a preko leta traži veoma mnogo vode. Na vlažnim zemljištima strada preko zime od izmrzavanja. Često se sadi u perenskim zasadima ili kao soliterna vrsta, jer odrasli primerci zauzimaju i do 1/2m2.Njen veoma interesantan cvet se koristi i za rezanje. Biljke imaju mesnati rizom. Listovi su prizemni, uski, često i do 1 metar dugački, kožasti. Cvetno stablo je snažno i mesnato, 80-100 cm, dužine i na vrhu nosi klasastu cvast, koja je sastavljena od mnoštva sitnih cvetova. Cvetovi u donjem cvastu su žute boje i vise naniže, dok su u gornjem delu narandžaste do crvene boje i horizontalno su postavljeni. Vrhovi 6 prašnika vire iz krunice cvetova. Plodnik je natcvetan.

Online osobe

Imamo 30 gostiju i 14 članova na mreži
  • Beograd: Zorica
  • Nis: Sanja i Nedeljka
  • Novi Sad: Jelena
  • Kragujevac: Renata
  • Vranje: Ceca
  • Subotica: Iva
  • Sombor: Kristina
  • Novi Beograd: Lana
  • Sarajevo: Jasna
  • Valjevo: Suzana
  • Budva: Tamara
Kreditne kartice

Visa karticaMaster kartica

2Checkout certifikacija

Galerija

Komentari naših posetilaca

[Milovan] : Vi ste neverovatni! Hvala Vam puno.

[Predrag] : Hvala vam puno na isporuci! Ulepsali ste dan nasoj majci! Svako dobro i srecni Bozicni i Novogodisnji praznici!!!!!

[Mila] : Jako sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Mirsad] : Prelijep buket predivnih ruza! Majka mi se rasplakala na telefon. Mirsad

[Andrej] : Sve pohvale!!!!! Prezadovoljna sam uslugom.

[Branka] : HVALA VAM STO STE OBRADOVALI MOJU SESTRU ZA RODJENDAN CVECE JE PREDIVNO VIDELA SAM NA SKAJUPU

[Ivan-Russija] : Хвала пуно за брзе испоруке, одлична услуга за испоруку цвећа од Русије да Србије))

[Darko] : Hvala Vam stvarno ste najbolji!! Pozdrav iz Australije.

[Olga] : Uz pomoc vas sam mogla obradovati roditelje za dogisnjicu braka.Super i profesionalno odradjeno. Svaka cas. Pozdrav iz Luzerna

[Vlado] : Profesionalna usluga. Samo tako nastavite. Odlican customer service.

[Jelena] : Hvala vam!!!! Ulepsali ste dan jednoj devojcici u bolnici! Bila je presrecna! Kao i ja! Uvek cu vam se vracati!

[Igor] : Sjajna usluga! Hvala!

[Jelena] : mama se odusevila. hvala vam

[Vladimir] : HVALA VAM!!! Stvarno profesionalno uradjeno...zahvaljujuci vama postigao sam ono sto sam zeleo,a to je da izmamim osmeh jedne osobe...HVALA

[Ivan] : svetsko a nase bravo

[Tanja - Australia] : Brza i profesionalna usluga, hvala i samo nastavite tako.

[Nena] : Odlicno ste odradili svoj posao!! hvala najlepse! N.

[Mare] : Najbrzi i najbolji ste! Samo tako..

[Steve] : Huge thanks to you. Everything was perfect! You made my girl very very happy.

[Nebojsa] : Super ste!!! Hvala

[Mila] : javo sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila

[Dušan] : sajt je za svaku pohvalu

Opširnije i dodaj komentar

Komentari naših posetilaca

[Milovan] : Vi ste neverovatni! Hvala Vam puno.
[Predrag] : Hvala vam puno na isporuci! Ulepsali ste dan nasoj majci! Svako dobro i srecni Bozicni i Novogodisnji praznici!!!!!
[Mila] : Jako sam zadovoljna. pozdrav do sledece porudzbine. mila
[Mirsad] : Prelijep buket predivnih ruza! Majka mi se rasplakala na telefon. Mirsad
[Andrej] : Sve pohvale!!!!! Prezadovoljna sam uslugom.
[Branka] : HVALA VAM STO STE OBRADOVALI MOJU SESTRU ZA RODJENDAN CVECE JE PREDIVNO VIDELA SAM NA SKAJUPU
[Ivan-Russija] : Хвала пуно за брзе испоруке, одлична услуга за испоруку цвећа од Русије да Србије))
[Darko] : Hvala Vam stvarno ste najbolji!! Pozdrav iz Australije.
[Olga] : Uz pomoc vas sam mogla obradovati roditelje za dogisnjicu braka.Super i profesionalno odradjeno. Svaka cas. Pozdrav iz Luzerna
[Vlado] : Profesionalna usluga. Samo tako nastavite. Odlican customer service.
[Jelena] : Hvala vam!!!! Ulepsali ste dan jednoj devojcici u bolnici! Bila je presrecna! Kao i ja! Uvek cu vam se vracati!
[Igor] : Sjajna usluga! Hvala!
[Jelena] : mama se odusevila. hvala vam
[Vladimir] : HVALA VAM!!! Stvarno profesionalno uradjeno...zahvaljujuci vama postigao sam ono sto sam zeleo,a to je da izmamim osmeh jedne osobe...HVALA
[Ivan] : svetsko a nase bravo

Opširnije i dodaj komentar

Najveća mreža cvećara na Balkanu

 Cvećare u Srbiji: 

Dostava cveća u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i BiH.  

dostava cveca srbija, bosna, hrvatska, crna gora, makedonija
 

Najveća mreža cvećara na Balkanu

 Cvećare u Srbiji: 

Dostava cveća u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i BiH.  

dostava cveca srbija, bosna, hrvatska, crna gora, makedonija
 

Pratite nas na društvenim medijima

Povežite se sa drugim ljudima, saznajte najnovije informacije, diskutujte u vezi proizvoda ili samo pokažite svima da volite MojaCvecara. Ažuriramo naše globalne medija sajtove svaki dan i mislimo da su Vaši komentari i diskusije sa MojaCvecara fanovima dobrodošli.
facebook twitter google narucivanje youtube