alojaNajveći broj aloja - vrsta potiče iz Afrike i sa Madagaskara. To su ukrasne biljke veoma lepih cvetova, jednostavne za uzgajanje. Nekoliko stotina vrsta aloja međusobno se veoma razlikuju oblikom i veličinom rasta. Neke od njih su velike svega desetak santimetara a neke rastu poput drveća, dostižući visinu i do desetak metara. Kod ovih snažnih biljaka pojedini listovi mogu biti veliki i do 50, 60 cm. Postoje vrste sa nazubljenim rubovima listova, ali i vrste potpuno glatkog ruba. Sve ove biljke cvetaju žutim ili narandžastim cvetovima. Cvetne stapke su u zavisnosti od vrste, duge 10 cm pa sve do jednog metra.

 


Aloje pripadaju porodici ljiljana. Često ih mešaju sa agavama, koje pripadaju potpuno drugoj porodici. Agave nisu naročito prikladne sa sobni uzgoj, jer moraju imati izrazito hladno mesto za prezimljavanje. Aloe arborescens, drvolika aloja je već od davnina poznata pod narodnim imenom lekovita ili čudotvorna aloja. U narodnoj medicini primenjuje se u mnoge svrhe. Budući da se njen sluzavi sok često upotrebljavao kod rana koje teško zarastaju ili opekotina, još i danas u nekim domaćinstvima ove biljke imaju posebno značenje. U svojoj domovini južnoj Africi, izraste nekoliko metara u visinu. Kao lončanica izrastu do visine od 50 do 60 cm. Kod ove aloje listovi se razvijaju iz stabla. Starije biljke se granaju. Cvet na dugoj stapci je crveno-narandžast. Šarena aloja (Aloe veriegata) veoma je omiljena zbog zbijenog rasta. U peskovitoj zemlji stvara mnoge postrane izdanke sa vlastitim korenom koji se jednostavno može otkinuti i posebno zasaditi. Zbog svetlih poprečnih linija na tamnozelenoj podlozi listova veoma je dekorativna i bez cvetova. Za nju je veoma važno izvesti dobru odvodnju vode sa dna cvetne posude. Aloja voli mnogo svetla, a podnosi i direktno sunce. Za vrste sa Madagaskara i iz tropske Afrike temperatura zimi ne bi smela biti niža od 15°C. U toplom godišnjem razdoblju aloje treba obilno zalivati, međutim između dva zalivanja pustite da se zemlja ponešto zašuši. Zimi se zaliva znatno manje. Preobilno zalivanje u bilo koje doba godine prouzrokuje truljenje korena. Presađuje se u proleće svake ili svake druge godine u mešavinu zemlje za lončanice i peska.