ceropegijaCvetovi ove biljke su njena posebnost; nalik su malim svetiljčicama. Kod svake vrste su drukčije građe, ali uvek posebni i zanimljivi. Rod ceropegija obuhvata više od stopedeset vrsta koje kao samonikle biljke rastu prvenstveno u Aziji, zatim u tropskim područjima Afrike i Madagaskara. Pojedine vrste se veoma razlikuju. Neke su puzajućeg rasta sa tankim stabljikama debljine jedva 1 mm. Druge naprotiv, rastu uspravno i granaju se. Njihove stabljike mogu izrasti do visine od 40 do 50 cm i biti čak deblje od 1 cm. Mesnati listići su veličine između pet i deset milimetara. I veličina cvetova se takođe meri milimetrima. Varira kod pojedinih vrsta između 5 i 50 mm. Boja im je neupadljivo žutozelena ili svetlosmeđa. Oblik cvetova je neobičan i potpuno različit od ostalih cvetova. Neke vrste ceropegija su sukulenti zadebljanog korena. Razvijaju izdanke iz podzemnih gomolja, koji odumiru nakon određenog vegetacijskog razdoblja. Mnoge su vrste ceropegija pogodne za uzgoj kao viseće biljke.

 


Najomiljenija od svih ceropegija je Ceropegia woodii srcolikih, mramorastih listića sa metar dugim, poput niti visećih stabljikama. Na korenu i u pazušcima listova razvijaju se gomoljčići kao spremnici vode. Osim toga, gomoljčići se vrlo dobro zakorenjuju, pa se često koriste za razmnožavanje. Ceropegija cveta tokom cele godine, ali ipak pravo razdoblje cvetanja je od ranog leta do jeseni. Predugačke stabljike jednostavno se mogu skratiti. Ceropegija se može razmnožavati u zavisnosti od vrste, reznicama stabljike, vršnim reznicama ili gomoljčićima. Ceropegiji odgovara umereno vlažna zemlja, ali ne i mokra. Prezimljuje li na hladnijem mestu, smanjite zalivanje. Od aprila do kraja oktobra treba je prihranjivati veštačkim gnojivima za kaktuse. Ceropegiji odgovara svetlo mesto, podnosi i direktno sunce. Najpovoljnija temperatura za prezimljavanje je između 10 i 12 °C. Presađuje se svake godine u proleće u mešavinu uobičajene zemlje za lončanice sa dodatkom oštrog peska i malo ilovače.