gasterijaOva tipično sukulentna biljka je veoma skromna. Podnosi suvi vazduh zagrejane sobe, pod uslovom da je držimo na svetlom mestu, zaštićenom od jakog podnevnog sunca. Gasterije potiču iz južne Afrike. Pripadaju porodici ljiljana. Sukulenti, zadebljani listovi uglavnom rastu u paru, ređe stvaraju lisne rozete. Često su posuti svetlim tačkama i bradavicama. Postoje različite vrste gasterija. Listovi onih najmanjih dugi su 5 do 6 cm, a ima i onih dužine do 30 cm. Gasteria verucosa ima 10 do 15 cm duge listove, uske i vrlo hrapave. Zbog toga je još zovu ''jelenji jezik''. Cvetovi su cevasti, u osnovi trbušasti, pa oblikom podsećaju na malene amfore. Gasteria nitida ima 10 do 12 cm duge, mesnate listove postavljene u spiralnu rozetu.

 

Pojedinačni listovi u preseku su gotovo trouglasti. Njihova gornja strana je sjajne zelene boje sa belim pegama. Gasterija stvara brojne postrane izboje, koji se mogu jednostavno odeliti i posaditi. Osim ovog načina može se uspešno razmnožavati lisnim reznicama. Pre nego što se posade u mešavinu supstrata i peska ostave se nekoliko dana da se osuše. Gasteriju treba umereno zalivati. Ona će pothraniti vodu u listovima, tako da može uspešno prebroditi i razdoblja suše. Od aprila do septembra prihranjuje se svakih 14 dana. Gasteriji odgovara propusna humusna zemlja. Mlade biljke presadite svake godine, a starije svake druge godine. Korenov sistem je mesnat pa će gasteriji više odgovarati prostrane, plitke posude, nego uske i duboke. Odumrle delove korena prilikom presađivanja odrežite.