bosiljakBosiljak je osetljiva jednogodišnja biljka iz porodice usnatica. Potiče iz Indije a raširen je posvuda u umerenom klimatskom području. Poznati su zasadi u Kalifroniji. Slatki bosiljak raširen je kao saksijska biljka. Postoji više vrsta bosiljka, uključujući žbunasti bosiljak poreklom iz Južne Amerike i Grčki bosiljak visine do 20 cm. Indijci su verovali da je bosiljak natopljen božanskom esencijom i bio je posvećen bogu Višnuu. Sa bosiljkom se zaklinju na sudu. Nakon vaskrsnća na grobu Isusa Hrista nađen je bosiljak, pa se u pravoslavnim crkvama upotrebljava za pripremu svete vodice, a posude sa bosiljkom drže se ispred oltara. Na Haitiju je posvećen paganskoj boginji ljubavi Erzuliji. U ruralnom Meksiku ponekad ga nose u džepovima da privuče novac. Ime mu dolazi od Grčkog Basilicos - kraljevski.

 

 
    Često se upotrebljava u kulinarstvu, čest je začin u Azijskim kuhinjama. Azijske vrste boslijka prilično se razlikuju od naših: neke vrste podsećaju na anis, a druge na limetu. U farmaceutskoj praksi upotrebljava se cela biljka kao Herba basilici i ulje Oleum basilici. U narodnoj medicini bosiljak je poznat kao antiseptik. Upotrebljava se u aromaterapiji.
 
    Bosiljak ima sjajne, zelene listove smeštene na četvorobridnoj stabljici. Nežni beli cvetovi otvaraju se u avgustu i treba ih odstraniti da bi se pospešio rast lišća. Biljku treba negovati kao jednogodišnju i treba je držati na dasci južnog prozora. Bosiljak postiže visinu od 60 cm, ali se može uzgojiti upola niži redovnim zakidanjem vršnih izbojaka.

U martu se posadi seme u vlažan kompost za sadnju. Seme klija pri temperaturi od 13°C. Svaku presadnicu treba posaditi u posudu od 8 cm koja sadrži bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Obilno se zaliva. Kasnije se presađuje u posudu od 13 cm. Treba zakidati vršne izbojke da bi se podstakao grmolik rast. Listovi se ubiraju od maja nadalje.