Eremurus

U nazivu su sadržane dve grčke reči: eremos=stepa, pustinja i oura=rep, što nagoveštava rasprostranjenost ove biljke po stepama i na oblik njene dugačke cvetne drške i cvetova koji podsećaju na rep mnogih životinja.
 
    Rod Eremurus obuhvata oko 30 vrsta koje su rasprostranjene u suvim i stepskim predelima od zapadne Azije i Indije. Ipak , najveći broj se nalazi u srednjoj Aziji. Imaju podzemno stablo-rizom spljoštenog oblika, 2-3 cm visine i do 10 cm u prečniku, u čijem se središnjem delu nalazi zaobljeni cvetni pupoljak delimično pokriven osnovama prošlogodišnjih listova. Na donjem delu izbija 6-8 zvezdasto raspoređenih mesnatih žila. U proleće izbijaju listovi koji su sedeći i skupljeni u rozetu. Po obliku su linearni, široki 1 do 4 cm, i dugi 30 do 50 cm, zelene, plavozelene, srebrnaste boje…

Iz centralnog dela izbija čvrsto cvetno stablo, 50-100 cm visine (kod nekih vrsta dostiže i 300 cm) koje se završava često i do 1m dugačkoj grozdastoj cvasti. Cvetovi su sitni i nalaze se na dugačkim drškama. Obično su bele, belozelene, roze i žute boje sa mnogo prelaza. Po obliku su zvonasti. Cvetni listići su međusobno potpuno slobodni ili delimično srasli. Prašnici izbijaju iz udubljenja na krunici, a prašnikom konac se izdužuje iznad kruničnih listića. Tučak je na kratkoj dršci. Plod je trodelna loptasta čaura do 1 cm veličine. Seme je okruglo, glatko i mrke ili sive boje.
 
    Zbog impozantnog izgleda bokora eremurusi se odlično mogu koristiti kao soliteri ili u grupama zasađeni u baštama ili na parkovskim površinama. Osim toga, sve više se koriste i kao rezani cvet u stanu ili u većim aranžmanima zbog cvetova neobičnih po obliku i veličini.
 
    Eremurusi traže sunčane položaje i bogata hranjiva zemljišta. Zemljište treba da je lako i ocedito, jer rizomi vrlo brzo stradaju od stagnirajuće vode, sadnju treba tome prilagoditi. Sadi se na razmacima od 60 do 100 cm u unapred pripremljene rupe veličine 30 × 60 cm i 35 cm dubine. Na dno se prvo stavlja 15 cm debeo drenažni sloj od šuta, kamena i sličnog materijala, a preko toga 10 cm debeo sloj od dobro usitnjene baštenske zemlje. Na njega se postavljaju rizomi, koji se zatim pokrivaju slojem iste zemlje debljine 10-15 cm. Na mestima sadnje zemljište treba da je 5-8 cm više od okolnog terena. Sadnja se vrši u ranu jesen, krajem avgusta i početkom septembra meseca. Korisna je laka zimska zaštita samo prve godine nakon presađivanja. Nakon 4-5 godina treba vršiti presađivanje.
 
    Razmnožavanje se vrši setvom semena, koje treba brati samo sa donjih partija grozda. Seme se stratifikuje i seje u proleće u leje u razmaku od 20 cm u redu, gde treba da ostane 2 godine.