Stefanotis
Kao lončanica stefanotis se najčešće uzgaja kao venac oko obruča od žice. Pripada grupi mirisnih cvetnica. Da bi ponovo procvetao, zahteva veliku pažnju. U svojoj pradomovini, na ostrvu Madagaskaru, stefanotis raste kao zimzelena povijuša. Početkom 19 veka donesen je u Evropu i odmah je pobudio veliko zanimanje. To nije nimalo čudno jer se i danas ubraja među naše najlepše sobne biljke.
Tanke stabljike stefanotisa mogu biti duge i po nekoliko metara i ukoliko se ne oblikuju da rastu u vencu, potrebno im je osigurati oslonac za penjanje. Cvetovi će se pojaviti od maja nadalje, a u staklenicima se može ”prisiliti” na cvetanje u bilo koje vreme određenim postupcima i primenom veštačke rasvete.
Od svih šesnaest vrsta iz porodice svilenica poreklom sa Madagaskara i Malajskog arhipelaga za nas je kao lončanica zanimljiv jedino Stephanotis floribunda. Njegovi se cvetovi javljaju kao aksijalni paštici. Kako stefhanotis neprimerno zameće pupoljke već vrlo rano, važno je da biljku držite na svetlom i hladnom mestu. Ako je potrebno stefanotis obrezati, obavite to za vreme presađivanja u martu, ali imajte pritom na umu da će znatnije skraćivanje dugih stabljika nužno prouzrokovati znatno manji broj zametnutih cvetnih pupoljaka, dakle i siromašnije cvetanje. Iz tog razloga je bolje, isto kao i kod hoje (Hoya carnosa) pojedine stare grančice odrezati pri dnu, a mlade i cvetovima bogatije sačuvati. Ovo temeljito obrezivanje starijih biljaka obavite takođe u proleće. Ispravno prihranjivanje poboljšaće brzi rast mladih stabljika vrlo bogatih cvetovima.
Često se u stručnoj literaturi može pročitati da je uzgoj mladih biljaka zakorenjivanjem reznica vrlo jednostavan. To je tek delimično tačno. Za tu svrhu ne smeju se upotrebiti premekane, zeljaste reznice, već prošlogodišnje poludrvene. Osim toga, za uspešno zakorenjivanje je potrebna visoka i ujednačena temperatura tla od 25°C pa i više. Ko to želi pokušati mora posudu sa reznicama prekriti staklom ili plastičnom folijom kako bi se održala visoka vlažnost vazduha. Supstrat u posudi treba ravnomerno i stalno vlažiti. Čim se u proleće pojave prvi izboji, biljku počnite obilno zalivati mekom i odstajalom vodom. Zalivanje smanjite tek u septembru, oktobru. Na hladnom staništu tokom zime biljku zalivajte veoma oskudno. Od marta do kraja jula prihranjujte svake dve nedelje.
Srefanotis je biljka dugog dana. Traži prozračno i svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca tokom letnjih vrućih podnevnih sati. Tokom zime mora biti na srazmerno hladnom mestu. Temperatura prostorije ne bi smela biti viša od 12 do 14°C, jer se pri višim temperaturama zametnuti cvetni pupoljci suše. Biljka se presađuje svake ili svake druge godine u martu. Najpogodnija je mešavina treseta, ilovače i peska.