Kniphofia

Posted in Blog - Sve o cvećuUncategorized

Kniphofia

kniphofiaBiljka je dobila ime po J. J. Knophofu nemačkom botaničaru iz 18 veka. Rod obuhvata oko 70 vrsta koje su rasprostranjene u tropskim i suptropskim predelima Afrike.
 
    Za naše cvećarstvo je interesantna samo vrsta Kniphofia uvaria koja je u našim uslovima otporna na mrazeve. Kniphofia voli suve i sunčane položaje, a preko leta traži veoma mnogo vode. Na vlažnim zemljištima strada preko zime od izmrzavanja. Često se sadi u perenskim zasadima ili kao soliterna vrsta, jer odrasli primerci zauzimaju i do 1/2m2.Njen veoma interesantan cvet se koristi i za rezanje. Biljke imaju mesnati rizom. Listovi su prizemni, uski, često i do 1 metar dugački, kožasti. Cvetno stablo je snažno i mesnato, 80-100 cm, dužine i na vrhu nosi klasastu cvast, koja je sastavljena od mnoštva sitnih cvetova. Cvetovi u donjem cvastu su žute boje i vise naniže, dok su u gornjem delu narandžaste do crvene boje i horizontalno su postavljeni. Vrhovi 6 prašnika vire iz krunice cvetova. Plodnik je natcvetan.

 

 
    Cveta od juna do septembra. Razmnožavanje je vegetativno, deljenjem bokora u proleće. Do kraja godine dobiju se krupne biljke pogodne za prodaju. Za vreme zime listovi izmrznu, zbog čega je u proleće potrebno čišćenje bokora od prošlogodišnjih listova. Korisno je bokore lako prekriti tankim slojem listovke ili slame, vodeći računa da se taj zaštitni sloj u proleće blagovremeno ukloni.

 

Start typing and press Enter to search

Vaša korpa